Ispitivanje plodnosti žene

Kad jedan par ne uspeva da začne dete nakon godinu dana pokušavanja, onda oba partnera treba da prođu kroz sveobuhvatan fizički i lekarski pregled.

ΚNa prvom sastanku sa svojim ginekologom, žena će razgovarati o pitanjima koja se tiču ovulacije, kako bi se potvrdilo da su pokušavali u pravim danima i, kaka je reč o njenoj istoriji (1) bolesti, treba da kaže ukoliko je imala neku trudnoću ili je koristila neku metodu kontracepcije. Takođe, pružiće sve podatke iz svoje istorije bolesti u vezi sa bilo kojom bolešću ili terapijom koju je primala do sada, a zatim će se podvrnuti Papa testu (2) i ginekološkom ultrazvučnom pregledu (3). Ultrazvuk je jedan od najvažnijih elemenata u ispitivanju žene jer daje informacije o svim njenim polnim organima.

U poslednje vreme se rade i 3D ili 4D ultrazvučni pregledi gde se jasno vide jajnici i antrumski folikuli, dok se miomi i materične pregrade lakše pokazuju. Takođe, varijanta sonohisterografije uz primenu kontrastnog sredstva pomaže u razjašnjavanju anomalija u materici.

Nakon prvog kruga pregleda, stručnjak reproduktivne ginekologije traži sledeće testove:

• Merenje Anti-Milerovog hormona AMH (4), kako bi utvrdio rezerve jajnika, pošto se žena rađa sa konačnim brojem jajnih ćelija i svake godine se žrtvuje oko 1.000 do 3.000, čime se polako iscrpljuju zalihe.
• Kompletan hormonski status i analize krvi (5) koje će obuhvatati FSH, LH, estradiol, progesteron, DHEAS, testosteron, andostedion i prolaktin. Posebno su nivoi ovog poslednjeg hormona često visoki zbog stresa i potrebno ga je pažljivo tumačiti, a često je potrebno i ponoviti testiranje. Određuju se i krvna grupa, kao i Rh faktor i hematokrit
• Neophodna je i kontrola rada štitne žlezde (6) ispitivanjem TSH, F-T4 i antitiroidnih antitela. Preporučuje se ultrazvučni pregled štitne žlezde, a endokrinolog će verovatno tražiti odvas da uradite test opterećenja glukozom ili test na insulinsku rezistenciju kako bi se uverio da nemate neki sindrom policističnih jajnika
• Vaginalni i cervikalni bris (7) će otkriti polno prenosive bolesti i subkliničke upale koje bi bilo dobro otkloniti. PCR testovi na ureaplazmu, mikoplazmu i hlamidiju su veoma precizni, dok se još može proveriti i genitalni herpes HSV, kao i HPV virus.
• U poslednje vreme se kariotip (8) smatra jednim od osnovnih testova, iako je verovatnoća hromozomskih anomalija ili mozaicizma niža od 1% kod neplodnih parova.
• Histerosalpingografija (9) je neophodna kako bi se utvrdila prohodnost jajovoda i stanje šupljine materice. Radi se po završetku menstrualnog krvarenja i najkasnije do 13 dana ciklusa u rentgenskoj laboratoriji i to nakon uzimanja antibiotika i analgetika kao što je paracetamol.

Ako i posle navedenih analiza nismo sigurni, onda su potrebne specijalizovanije pretrage, kao što je:

• Histeroskopija (10) pod opštom ili lokalnom (office hysteroscopy) anestezijom, kojom se ispituje šupljina materice koja je najvažniji faktor za implantaciju embriona. Polipi, adhezije, pregrade i submukuzni miomi su najčešće anomalije koje se istovremeno nalaze i ispravljaju (invazivna histeroskopija).
• Ako nam ovo nije dovoljno za dijagnozu ili sumnjamo na endometriozu, onda pristupamo izvođenju laparoskopije (11). Ona se radi pod opštom anestizijom i ako se otkrije neko oštećenje, istovremeno se i ispravlja (invazivna laparoskopija).
• Retko tražimo test na antiovarijalna antitela (12), posebno u slučajevima prevremenog otkazivanja funkcije jajnika.
• Slično tome, testovi na trombofiliju (13) su potrebni ženama koje su imale pobačaje ili istoriju tromboze ili ženama koje su imale nekoliko neuspelih pokušaja vantelesne oplodnje.
• Kod ovih žena se često radi biopsija endometrijuma (14) i uzorak se potom ili šalje na histološku analizu ili na genetsko testiranje, npr. na beREADY, Endometrial receptivity test.
• Slično tome, ženama koje su imale nekoliko pobačaja preporučuje se kompletna imunološka analiza (15) sa kvantifikacijom i određivanjem citotoksičnih limfocita (natural Killers T-cells).
• Kako medicina napreduje, tako će se sve češće zahtevati specijalizovani genetski testovi (16). Trenutno preporučujemo neke kao što su: CFTR za cističnu fibrozu, Fragile X za prevremenu menopauzu, KAL1 za Kalmanov sindrom, FSH mutation, LH receptor mutations
• Na kraju, retko se može tražiti da odete na magnetnu rezonancu MRI (17) kako bi se razjasnile neke morfološke anomalije materice ili kako bi se postavila dijagnoza adenomioze.